Чачак:
 
 
web mail       Engleski

Универзитет у Крагујевцу
Агрономски факултет у Чачку
основан 1978. године

vladimir_kurcubic

Проф. др Асен Станчевић (19151995)

Редовни професор Агрономског факултета у Чачку и

научни саветник Института за воћарство у Чачку

 

Проф. др Асен Станчевић, научни саветник, рођен је 1915. године у Лукавици код Димитровграда. Дипломирао је на Пољопривредном факултету у Земуну, а потом одбранио докторску дисертацију у Загребу. У Чачку је живео и радио од 1948. године, када је дошао у Институт за воћарство, у коме је стекао највиша научна звања. На конститутивној седници Савета Агрономског факултета у Чачку, одржаној 21. новембра 1979. године, за заменика председника Савета изабран је проф. др Асен Станчевић.

Целокупна активност др Асена Станчевића била је врло разноврсна: научноистраживачка, наставна и образовна. Преко четири деценије се бавио пословима директно усмереним на унапређење воћарства, а посебно научноистраживачким радом из области помологије и оплемењивања воћака. Његовим бројним научним радовима наша помолошка наука обогаћена је драгоценим сазнањима. Изучавао је многе воћне врсте, створио је четири сорте  крушке, две сорте  трешње, једну сорту дуње, две сорте јагоде, једну сорту вишње. Његова сорта „јунско злато“ представља најранију сорту крушке у свету, а вишња „шумадинка“ сада се масовно гаји. Сорте јагоде „чачанска рана“ и „чачанска крупна“ одавно су стекле поверење потрошача. Трешња „Асенова рана“ и у свету је позната.

Животни и научни пут др Асена Станчевића обележавају бројни научни радови, књиге, елаборати и студије. Објавио је 120 научних радова, 70 стручних радова и 898 чланака из своје области рада, 25 књига, монографију о крушци, велики број реферата и пројеката за унапређење производње и подизање нових воћних засада.

Као дописник „Политике”, „Танјуга” и „Борбе” објавио је преко 1000 чланака и дао више од 250 приказа за радове и књиге у научним часописима. Сарадњу са часописима из области пољопривреде др Асен Станчевић започео је још 1935. године у „Тежаку”, а потом је писао за бројне листове широм бивше Југославије. Од 1937. године пише и за „Политику”, а после 1945. године и за „Борбу”, „Чачански глас” и друге листове и часописе.

Поред тога, овај научник оснивач је Удружења воћара чачанског краја, јединственог у Србији, био је главни уредник часописа „Југословенско воћарство” и покренуо издавање месечног часописа „Наше село” у тиражу од 10.000 примерака. Одржао је безброј предавања и разговора са воћарима о најбољим начинима гајења воћа уводећи науку директно у праксу. Предавања је држао са таквим ентузијазмом и непосредношћу да су га својевремено назвали „српским Демостеном”.